Vreme, vazdušni pritisak i zagriz: šta kažu nauka i iskustvo?

Malo koja tema se na obali pominje tako često kao vreme: „pritisak pada, danas neće biti ništa“ ili „dolazi front, sad treba ići“. U tim izrekama ima istine, ali stvarnost je složenija od toga da jedan broj – vazdušni pritisak – odluči o celom danu. Pogledajmo šta o tome znamo i šta nas uče godine iskustva na obali.

Vazdušni pritisak: o kolikoj promeni je reč?

Vazdušni pritisak sveden na nivo mora u proseku iznosi oko 1013 hektopaskala i sa promenama vremena obično varira za nekoliko desetina hektopaskala. To zvuči mnogo, ali pod vodom važi drugo merilo: promena od jednog hektopaskala otprilike odgovara jednom centimetru vodenog stuba. Pad pritiska pri jakom frontu za ribu je dakle otprilike kao da je zaplivala nekoliko desetina centimetara više – a to tokom običnog dana uradi bezbroj puta.

Ribe promene pritiska osećaju i regulišu plivaćim mehurom. Šaran, štuka i som imaju otvoreni plivaći mehur, povezan sa crevima, i relativno brzo izjednačavaju pritisak. Smuđ i grgeč imaju zatvoreni plivaći mehur i sporije izjednačavaju, pa je moguće da su osetljiviji na promene. O ovoj temi postoji malo dobro kontrolisanih istraživanja, a njihovi rezultati su podeljeni: u jednom laboratorijskom ogledu na grgečima, na primer, nije pronađena jasna veza između vazdušnog pritiska i ishrane.

Šta verovatno zaista ima uticaj

Promena pritiska nikad ne dolazi sama. Sa njom se menjaju temperatura, oblačnost, vetar, padavine i svetlo, a nekoliko tih faktora dokazano utiče na ribe:

• Temperatura vode: riba je hladnokrvna, njen metabolizam i apetit direktno zavise od temperature vode.
• Svetlo: po oblačnom vremenu mnoge ribe se hrabrije kreću i hrane, a po jakom suncu grabljivice i oprezni šarani se često povlače.
• Vetar: meša vodu, unosi kiseonik i nosi hranu sa površine ka obali.
• Vodostaj i mutnoća: na rekama posle jače kiše voda naraste i zamuti se, što potpuno menja raspored ribe.

Drugim rečima, vazdušni pritisak je često više pokazatelj: govori da se nešto menja, a na šta riba zaista reaguje, odlučuju ostali faktori.

Pre i posle fronta

Iskustvo pokazuje da period pre fronta – pritisak pada, otopljava, gomilaju se oblaci, vetar jača – često donosi živahnu ishranu. Posle prolaska hladnog fronta, međutim, kad se vazduh ohladi, nebo razvedri i svetlo postane oštro, zagrizi su često danima slabi. To nije zakon, već čest obrazac, koji se dobro objašnjava promenom temperature i svetla.

Tada se isplati preći na finije montaže, manje mamce i manje hrane i potražiti dublje delove stabilnije temperature.

Vetar i talasi

Mnogi pecaroši se kunu u obalu u koju duva vetar, jer on tamo nosi površinsku vodu i hranu. Leti to često važi, jer talasi obogaćuju vodu kiseonikom. U proleće, međutim, hladan vetar može i da ohladi plitke delove izložene vetru, pa su tada bolji zaklonjeni, osunčani zalivi.

Letnja žega i kiseonik

Topla voda može da zadrži manje kiseonika. Posle sparnih dana bez vetra nivo kiseonika u ranim jutarnjim satima može biti najniži, ribe su trome i jedva jedu. Snažna letnja oluja tada može da osveži vodu, ali na plitkim jezerima sa mnogo organske materije naglo hlađenje i mešanje mogu privremeno dodatno da pogoršaju stanje kiseonika. Ako ribe hvataju vazduh na površini, poštedite ih: ne zamarajte ih duže nego što treba i brzo ih pustite.

Bezbednost: grmljavina na obali

Štap od karbona je odličan provodnik struje. Čim čujete grmljavinu, odložite štapove i sklonite se na bezbedno, na primer u zatvoren automobil ili zgradu. Ne stojte ispod usamljenog drveta, ne ostajte na otvorenom nasipu ili molu, a ni suncobran ne pruža zaštitu od groma. Pre polaska uvek proverite upozorenja nacionalne hidrometeorološke službe.

Savet: vodite pecaroški dnevnik

Najbolja vremenska prognoza je vaše sopstveno iskustvo. Pri svakom pecanju zabeležite temperaturu vazduha i, ako možete, vode, pravac i jačinu vetra, oblačnost, kretanje pritiska i ulov. Posle jedne-dve sezone pokazaće se obrasci tipični za tu vodu, a oni vrede više od bilo kog opšteg pravila. Mnogo se priča i o mesečevim menama i solunarnim tabelama; ni za njihov uticaj nema ubedljivih dokaza, ali ako ste radoznali, zabeležite i to i neka odluči vaš dnevnik.

Rezime

Vazdušni pritisak sam po sebi retko odlučuje o danu, ali dobro pokazuje da se vreme menja – a na promene temperature, svetla, vetra i kiseonika ribe sigurno reaguju. Pratite sve to zajedno, čuvajte se u grmljavini i planirajte fleksibilno. Ako se približava front, uz pretragu po mapi lako ćete naći obližnju vodu zaklonjenu od vetra, na koju vredi skoknuti i nakratko.