Prepoznavanje riba u mađarskim vodama: šaran, amur, linjak i ostali

Na prvi pogled sve „bele ribe” izgledaju isto, a ipak se najčešće vrste u mađarskim vodama mogu brzo prepoznati po nekoliko jednostavnih osobina. To nije važno samo zbog dnevnika ulova: od vrste zavisi da li smeš da zadržiš ribu, moraš li da je vratiš ili je upravo ne smeš vratiti. Skupili smo na šta da gledaš dok riba leži na podlozi.

Zašto je tačno prepoznavanje važno?

Pravilnici propisuju različita pravila za različite vrste. Za neke važe lovostaj i minimalna lovna mera, druge su zaštićene i moraju odmah da se puste. Strane, invazivne ribe poput babuške (srebrnog karaša), patuljastih somića ili amurskog spavača prema preporukama zaštite prirode ne bi trebalo vraćati, a na mnogim vodama to izričito zabranjuje i pravilnik. Ako ribu pogrešno prepoznaš, možeš nehotice da prekršiš pravila ili da naneseš štetu ribljem fondu. Konkretne mere i dnevne limite uvek proveri u važećem pravilniku vode.

Šaran, amur i linjak

Ove tri vrste su glavni ulov na mađarskim šaranskim vodama, a već usta otkrivaju mnogo.

Vrsta	Brkovi	Krljušt	Prepoznatljiva osobina
Šaran	dva para	krupna (ogledalac i golać delimično ili skoro bez krljušti)	duga leđna peraja sa jakom, nazubljenom prvom žbicom
Beli amur	nema	krupna, tamno oivičena, mrežast uzorak	valjkasto telo, široka pljosnata glava, kratka leđna peraja
Linjak	jedan par, sitni	veoma sitna, u debeloj sluzavoj koži	maslinastozlatna boja, crvenkasto oko, zaobljena peraja

Šaran ima dva para brkova: kraći na gornjoj usni i duži u uglovima usta. Postoji kao krljuštaš, ogledalac i golać, a leđna peraja mu je duga i doseže do zadnje trećine tela.

Beli amur nema brkove. Telo mu je izduženo, skoro valjkasto, a krupne krljušti imaju taman rub, pa bok izgleda mrežasto. Glava je široka i pljosnata, a oko nisko postavljeno. Biljojed je, ali redovno uzima i pelete, kukuruz i boilije.

Linjaka prepoznaješ po sluzavoj, glatkoj koži i crvenkastonarandžastom oku. Krljušti su mu toliko sitne da se jedva vide. Mužjaci imaju upadljivo veća i deblja trbušna peraja od ženki.

Karaši: zlatni ili srebrni?

Nijedan karaš nema brkove i na prvi pogled su slični, ali za pecaroša je razlika velika. Autohtoni zlatni karaš postao je redak i treba ga posebno čuvati; koji lovostaj i mera važe, proveri na konkretnoj vodi. Babuška ili srebrni karaš je, naprotiv, strana invazivna vrsta.

Kako da ih razlikuješ:

• Leđno peraje: kod zlatnog karaša blago je ispupčeno, kod babuške ravno ili blago udubljeno.
• Boja: zlatni karaš je više zlatnobronzan, babuška srebrnija i sivlja.
• Oblik tela: zlatni karaš je obično viši i okrugliji.
• Trbušna maramica: babuška ima crnu, zlatni karaš svetlu. To, naravno, vidiš samo kod zadržane ribe.

Mladi zlatni karaši često imaju tamnu mrlju u korenu repa. Postoje i prelazni oblici i hibridi, pa je dobro gledati više osobina zajedno.

Deverike i druge bele ribe

Deverika je visoka i bočno spljoštena, sa dugim podrepnim perajem i razmerno malim okom. Slična krupatica ima veće oko, a u korenu parnih peraja često crvenkastu nijansu.

Bodorka i crvenperka su klasična zamena. Bodorka ima jarkocrveno oko, a leđno peraje počinje otprilike u ravni trbušnih. Oko crvenperke je više zlatno, leđno peraje počinje jasno iza trbušnih, usta su okrenuta naviše, a peraja su jarkocrvena. Između trbušnih i podrepnog peraja proteže se i oštar greben.

Grabljivice ukratko

• Štuka: duga usta nalik pačjem kljunu, leđno peraje daleko pozadi, blizu repa.
• Smuđ: dva leđna peraja, prvo bodljikavo; jaki očnjaci i tamne poprečne pruge na boku. Sličan mu je manji srodnik, smuđ kamenjar.
• Som: koža bez krljušti i sluzava, sićušno leđno i veoma dugo podrepno peraje; na gornjoj vilici dva duga, na donjoj četiri kratka brka.
• Bucov: srebrnasto, aerodinamično telo, velika usta okrenuta naviše, sa izbočinom nalik dugmetu na vrhu donje vilice.

Ako nisi siguran

Prepoznavanje nikad ne sme da ide nauštrb ribe. Ako nisi siguran:

1. Drži ribu u vodi ili na mokroj podlozi i radi brzo.
2. Napravi jednu ili dve oštre fotografije boka i glave, sa brkovima i leđnim perajem.
3. Pusti ribu ako bi mogla biti zaštićena ili posebno čuvana vrsta.
4. Kod kuće je na miru odredi prema fotografijama ili pitaj ribočuvara ili upravljača vode.

Imaj na umu da u mađarskim vodama živi i nekoliko sitnih zaštićenih vrsta, na primer crnka (Umbra krameri). Retko zagrizu, ali ako se to desi, moraju odmah da se puste.

Zaključak

Broj brkova, veličina krljušti, oblik leđnog peraja i boja oka u većini slučajeva su dovoljni za tačno prepoznavanje. Vežbaj na svakom ulovu i brzo će postati rutina. Pre polaska na novu vodu pogledaj na njenoj stranici koje ribe u njoj žive i koja pravila za njih važe.