Sajó i Hernád: pecanje na severnim rekama Mađarske

Ko misli da Mađarska ima samo spore nizijske reke, nije još u zoru stajao do članaka na šljunkovitom sprudu Hernáda dok klenovi love ispod oborenog stabla. Sajó i Hernád su brze reke šljunkovitog korita na severoistoku zemlje i nude sasvim drugačije pecanje od voda Panonske nizije. Sakupili smo šta vas čeka i na šta da pazite, kako bi ove osetljive reke još dugo ostale ovakve.

Dve reke sa severa

Obe reke izviru u Slovačkoj. Sajó (slovački Slaná) kreće iz Slovačkog rudogorja, dug je oko 230 kilometara, a dobra polovina toga je u Mađarskoj. Teče ka jugoistoku preko Putnoka, Kazincbarcike i okoline Miskolca i kod Tiszaújvárosa se uliva u Tisu. Hernád (slovački Hornád) izvire na istočnoj strani Niskih Tatri, prolazi kroz Košice i na svojoj mađarskoj deonici – nešto dužoj od sto kilometara – krivuda dolinom Hernáda dok se jugoistočno od Miskolca ne ulije u Sajó.

Obe reke imaju sličan karakter: šljunkovito-peskovito korito, smenu brzih i sporijih deonica, sprudove koji stalno putuju, podlokane obale i oborena stabla. Hernád je naročito prirodan, sa mnogo gotovo netaknutih meandara. Teška industrija uz Sajó nekada je bila veliko opterećenje za reku; njenim slabljenjem kvalitet vode se znatno popravio, ali je reka i danas osetljiva na zagađenja.

Koje ribe možete da očekujete?

Prema istraživanjima na donjem Hernádu najbrojnije su ukljeva, dvoprugasta uklija i klen, a česti su i mrena i skobalj. Nizijske vrste poput deverike ovde se gotovo ne javljaju. Iz ugla pecaroša:

• Klen: najtipičnija riba obe reke, ispod gotovo svakog oborenog stabla i podlokane obale.
• Mrena: na brzim, šljunkovitim deonicama, ispod sprudova.
• Skobalj i jaz: na bržim deonicama, uglavnom u proleće i jesen.
• Bucov, štuka, smuđ, som: više na donjim, dubljim, sporijim deonicama, ka ušću Sajóa.
• Grgeč: u sporijim krivinama, uz prepreke.

Pažnja: zaštićene vrste na udici

Na ove dve reke posebno je važno da prepoznate zaštićene vrste. U Hernádu je rasprostranjena karpatska mrena, koja je zaštićena – od obične mrene razlikuje se manjim rastom i tamnim pegama na telu i perajima. Javljaju se i Keslerova krkuša i mali vretenar, a u Sajóu i veliki vretenar. Sve su zaštićene.

1. Ako niste sigurni o kojoj je vrsti reč, vratite ribu.
2. Ne vadite je bez potrebe iz vode – otkačite je po mogućstvu u vodi.
3. Koristite udice bez kontrakuke ili sa prignječenom kontrakukom, ako lokalna pravila to ne zabranjuju – nežno puštanje je tako mnogo lakše.
4. Pre fotografisanja razmislite da li je vredno stresa za ribu.

Metode za brzu vodu

Pecanje klena: klasika obe reke. Plovak pušten niz struju, mali vobler, kašikara ili mušica uz oborena stabla. Klen je oprezan: prilazite polako i tiho i ostanite što više u zaklonu od vode.

Pecanje mrene: fiderom – zavisno od jačine struje sa težom hranilicom – i glistom, crvima ili sirom. Mrena vuče među kamenje, zato su potrebni jaka udica i pouzdan predvez. Posle zamaranja ribu pustite držeći joj glavu ka struji.

Spinovanje na dubljim deonicama: na bucova u brzim ulazima, na štuku i smuđa u sporijim, dubljim krivinama.

Mušičarenje: bistre, šljunkovite deonice Hernáda odlične su za pecanje mušicom, naročito na klena.

Kada ići?

Najbolji period su kasno proleće i rana jesen, kada je voda već – ili još – dovoljno topla, a nije previše opala. Leti se pri niskom vodostaju ribe povlače u dublje jame i pod senovite, šumovite obale; tada najviše udaraca donose zora i sumrak. Posle povlačenja manjeg talasa, u blago mutnoj vodi, mrena i klen se hrane smelije.

Bezbednost i pravila

Sajó i Hernád brzo nadolaze – posle kiša na severu voda za nekoliko sati može da naraste, kao što je pokazala velika poplava 2010.

• Vodostaj: pre polaska proverite vodostaj i na gornjoj, slovačkoj deonici.
• Gaženje: štap za gaženje, neklizajući đonovi i nikad ne gazite u visokoj ili mutnoj vodi.
• Granica: gornje deonice su u Slovačkoj; tamo je potrebna posebna slovačka dozvola.
• Dozvole: imajte mađarsku državnu ribolovnu dozvolu i lokalnu dozvolu za svoju deonicu. Lovostaj i minimalne mere proverite u aktuelnim pravilima korisnika.
• Mrestilišta: u proleće ne gazite po šljunkovitim sprudovima, to su mrestilišta.
• Saobraćaj na vodi: leti je na Hernádu mnogo kanuista i kajakaša, budite strpljivi sa njima.
• Čistoća: strunu, udice i ambalažu nosite kući.

Zaključak

Sajó i Hernád spadaju u najuzbudljivije tekuće vode Mađarske: brza voda, šljunak, klen i mrena, a na sporijim delovima grabljivice. Zauzvrat traže pažnju – prepoznavanje zaštićenih vrsta, nežno puštanje i poštovanje naglih poplava. Ako planirate da ih posetite, isplati se da pogledate rečne deonice u županiji Borsod u pretrazi po mapi na sajtu.