Delta Dunava: jedna od najvećih ribolovnih divljina Evrope

Na kraju puta dugog skoro tri hiljade kilometara, Dunav se na obali Crnog mora razliva u lavirint rukavaca, kanala, jezera i beskrajnih trščaka. Delta Dunava (Delta Dunării) jedno je od najvećih povezanih močvarnih područja u Evropi i nalazi se na listi želja mnogih pecaroša. Ipak, dobro je znati od početka: to nije ogromno jezero za pecanje, već strogo zaštićeno prirodno područje u koje treba stići spreman.

Gde se nalazi i kolika je?

Veći deo delte nalazi se u Rumuniji, u okrugu Tulča (Tulcea), a manji, severni deo pripada Ukrajini. Rumunski rezervat biosfere, zajedno sa lagunama i priobalnim vodama, obuhvata otprilike 5.800 kvadratnih kilometara. Područje je od 1991. godine na Uneskovoj listi svetske baštine i upisano je kao močvarno područje od međunarodnog značaja (Ramsarsko područje).

Dunav se ovde deli na tri glavna rukavca:

• rukavac Kilija (Chilia) – severni, vodom najbogatiji, ujedno granica Rumunije i Ukrajine;
• rukavac Sulina – srednji, uređen kao plovni put;
• rukavac Sveti Đorđe (Sfântu Gheorghe) – južni, vijugavi rukavac.

Polazna tačka je obično grad Tulča. Veliki deo unutrašnjosti delte dostupan je samo brodom ili čamcem, pa logistiku treba isplanirati dosta pre polaska.

Koje ribe možeš da očekuješ?

Delta je prava voda za grabljivice. Najčešće ciljane vrste:

• štuka – gospodarica trščaka, podvodnog bilja i ušća kanala;
• som – uglavnom u glavnim rukavcima i dubokim krivinama;
• smuđ – na dubljim deonicama sa tvrđim dnom;
• grgeč i bucov – na otvorenijoj vodi, često love u grupama.

Od mirnih riba česti su šaran, karaš i babuška, deverika, linjak i crvenperka, naročito u unutrašnjim jezerima.

Važno: pecanje jesetri zabranjeno je tokom cele godine. Ako se jesetra ipak slučajno upeca, mora se odmah i pažljivo pustiti, bez obzira na veličinu i vrstu.

Mesta i tehnike

Delta nudi tri karakteristična tipa vode, a svaki traži drugačiji pristup.

Kanali: uži, oivičeni zidom trske i vodenim biljem. Spiningom iz čamca duž ivice trske, blinkerima, kašikarama ili silikonskim varalicama, mogu se upecati lepe štuke i grgeči.

Unutrašnja jezera: plića i prošarana vegetacijom. Plovak i feeder dobri su za mirne ribe, a na granici otvorene vode i bilja love i grabljivice.

Glavni rukavci: jaka struja, velika dubina, krivine i kameni nabačaji uz obalu. Ovo je pre svega teren soma i smuđa, gde iskustvo sa rekama mnogo znači.

Mnogo može da pomogne lokalni vodič ili čamdžija koji poznaje kanale, dubine i aktuelna pravila. Sam, na nepoznatoj vodi, lako možeš da se izgubiš u trsci.

Računaj i na vetar. Na većim jezerima i bliže moru vetar za nekoliko sati može da podigne jake talase, što je u malom čamcu opasno. Pravac vetra utiče i na kretanje vode u kanalima i na položaj ribe: na strani izloženoj vetru voda je često mutnija i bogatija kiseonikom, a tamo se okuplja i sitna riba.

Postupanje sa ribom i etika u divljini

Riblji fond delte mnogo je stradao od prekomernog izlova i krivolova, zato je umerenost posebno važna. Zadrži samo onoliko koliko ćeš zaista pojesti, a velike matice pusti. I u čamcu imaj veliki meredov i izvlakač udice, a ribu po mogućstvu skidaj sa udice u vodi ili na mokroj podlozi. Ostaci najlona i bačene udice smrtonosne su zamke i za ptice – sve ponesi sa sobom.

Dozvole i pravila

U rumunskom delu za rekreativni ribolov potrebna je dozvola koju izdaje uprava rezervata (ARBDD), a za posetu području treba i ulazna dozvola. Na šta svakako treba paziti:

• svakog proleća postoji lovostaj zbog mresta, a njegovi datumi i područja određuju se iznova svake godine;
• u strogo zaštićenim zonama pecanje je zabranjeno, a često i sam ulazak;
• mogu važiti dnevna ograničenja ulova i ograničenja opreme;
• ptičjim kolonijama i gnezdilištima zabranjeno je prilaziti i uznemiravati ih;
• kampovati se sme samo na označenim mestima.

Pravila mogu da se menjaju, zato se pre putovanja uvek raspitaj kod uprave rezervata i rumunskih vlasti. Ukrajinski deo ima sopstvena pravila; ako razmišljaš o njemu, pre polaska posebno temeljno proveri aktuelnu situaciju.

Kada ići i šta poneti?

Nedelje posle završetka prolećnog lovostaja mogu doneti živ lov na grabljivice, dok je leto vrelo, a komarci su na vrhuncu. Mnogi pecaroši smatraju jesen najboljim periodom: vreme je prijatnije, turista je manje, a grabljivice se pred zimu intenzivno hrane. Vodostaj u velikoj meri određuje koji su kanali prohodni i gde stoji riba, pa i njega prati.

Spisak za pakovanje

1. Ribolovna i ulazna dozvola, lična dokumenta.
2. Prsluk za spasavanje za svakoga ko ulazi u čamac.
3. Jako sredstvo protiv komaraca, zaštita od sunca, šešir.
4. Dovoljno pijaće vode i komplet prve pomoći.
5. Offline mape i napunjen telefon ili GPS.
6. Oprema za postupanje sa ribom: veliki meredov, izvlakač udice, klešta.
7. Kese za smeće – šta doneseš, to i odneseš.

Rezime

Delta Dunava je poseban doživljaj: divljina, tišina, bezbroj ptica i odličan lov na grabljivice. U isto vreme to je zaštićeno područje u kome poštovanje pravila i prirode nije izbor, već osnovni uslov. Nabavi dozvole na vreme, pažljivo postupaj sa ribom i ne ostavljaj ništa za sobom. Ako želiš da put spojiš sa vodama usput, pretragom na mapi pronaći ćeš i mesta za pecanje duž svoje rute.