Ráckevei-Duna-ág: pecaroški raj tik uz Budimpeštu

Malo koja prestonica može da kaže da na samo nekoliko kilometara od njene granice počinje čitav, 57 kilometara dug rečni rukavac pun mogućnosti za pecanje – Budimpešta može. Mostići, trstici i mirne uvale Ráckevei-Duna-ága (Rackevski rukavac Dunava, za mnoge prosto RSD) svakog vikenda dočekuju hiljade pecaroša. Sakupili smo šta ovu vodu čini posebnom, šta na njoj vredi pecati i na šta da pazite da dan prođe lepo za sve.

Dunavski rukavac kojim upravljaju ustave

Ráckevei-Duna-ág – nekada zvan Soroksári-Duna – vijuga istočnom stranom ostrva Csepel, od budimpeštanske ustave Kvassay sve do Tassa. Od kraja 19. do prve polovine 20. veka postepeno je zatvoren na oba kraja, i od tada nivo i razmenu vode regulišu ustave na njegovim krajevima. Odatle i najvažnija osobina ove vode: struja se gotovo ne oseća, pa se rukavac ponaša više kao dugo, usko jezero.

Duž obale, od Soroksára preko Dunaharasztija, Szigetszentmiklósa i Ráckevea do Dömsöda i Tassa, nižu se naselja, vikendice i mostići. Leti pecaroši vodu dele sa čamcima, veslačima i kupačima, pa su ovde strpljenje i prilagodljivost jednako važni kao i dobar pribor.

Koje ribe žive u RSD-u?

Prema najnovijim naučnim istraživanjima ribljeg fonda, u rukavcu su najbrojnije ukljeva, bodorka i babuška, ali pecarošima su najzanimljivije ove vrste:

• Smuđ: jedna od najčešćih grabljivica, uz kamene nabačaje, stubove mostova i prelome dna.
• Štuka: na delovima sa trskom i podvodnim biljem, naročito aktivna u jesen.
• Som i bucov: na dubljim deonicama, a leti i u lovu na otvorenoj vodi.
• Šaran i beli amur: miljenici pecaroša, i iz poribljavanja i iz prirodne populacije.
• Deverika i krupatica: cele godine dobra meta za fider i plovak.
• Pastrmski grgeč: grabljivica iz starih poribljavanja, u Mađarskoj prava retkost.

Ne nedostaje ni stranih vrsta, poput sunčice, američkog somića, sivog i belog tolstolobika i nekoliko vrsta glavoča. Pošto je rukavac zatvoren, ribe iz Dunava ulaze uglavnom kada se ustave otvore, pa se sastav ribljeg fonda može razlikovati od onog u glavnoj reci.

Metode koje pale

Pecanje šarana: zbog spore vode dobro rade method fider i pecanje na boilie. Sa mostića je bolje precizno hraniti na kraćoj daljini i paziti na prepreke i stara užad ispod mostića.

Pecanje smuđa: silikonskim varalicama uz kamene nabačaje i prelome uz obalu ili ribicom od sumraka. Smuđ ovde ume da bude veoma oprezan, pa finije, manje gume često bolje prolaze.

Pecanje deverike: fiderom ili štapom bez mašinice uz ivicu korita. U sporoj vodi dovoljne su i lakše hranilice; naglasak je na umerenoj, ravnomernoj prihrani.

Pecanje štuke: u pojasu ispred trske i uz ivice polja podvodnog bilja, kašikarom ili silikoncem, u jesen i površinskim varalicama. Pastrmski grgeč često vreba u senci mostića i u zaklonu vodenog bilja; ako uzme mamac, postupajte s njim jednako nežno kao sa svakom drugom ribom.

Pravila: ovde posebno važna

Ráckevei-Duna-ágom kao jedinstvenim ribolovnim područjem upravlja Ráckevei Dunaági Horgász Szövetség (RDHSZ, Ribolovački savez Rackevskog rukavca Dunava), sa sopstvenim pravilnikom i sistemom dozvola. Pravila se redovno menjaju – na primer za zabranjene zone, okolinu kupališta, pecanje iz čamca, korišćenje bova za obeležavanje ili ograničenja ulova. Pre nego što bilo šta zabacite, pročitajte aktuelni pravilnik saveza i proverite zabranjena područja.

1. Imajte mađarsku državnu ribolovnu dozvolu i važeću dozvolu RDHSZ-a.
2. Proverite zabranjene zone, naročito uz kupališta, ustave i pristaništa.
3. Ako pecate iz čamca, proverite koji uslovi važe.
4. Ne pecajte sa tuđeg mostića bez dozvole – većina mostića je privatno vlasništvo.
5. Uvek vodite evidenciju ulova, a ribu ispod mere i zaštićene vrste odmah vratite.
6. Ne ostavljajte smeće; na prepunim obalama to se tiče svih još više.

Praktični saveti

• Vreme: letnjim vikendima najbolji su zora i kasno veče, kada je na vodi manje saobraćaja.
• Dolazak: naselja na ostrvu Csepel dostupna su i prigradskom železnicom HÉV ka Ráckeveu, pa i bez automobila možete na popodnevno pecanje.
• Vodeno bilje: plići delovi leti jako zarastaju. Tada tražite čistije fleke ili pređite u dublju vodu.
• Godišnja doba: u proleće deverika i šaran prvi prorade u plitkim uvalama koje se brzo zagrevaju, jesen je vreme grabljivica, a zimi se na dubljim, mirnim deonicama može računati na deveriku i smuđa.
• Učtivost: pored mostića i vikendica tih razgovor i uredno pecaroško mesto najbolja su vizitkarta.

Zaključak

Ráckevei-Duna-ág nadomak prestonice nudi raznoliko pecanje, uzbudljivo tokom cele godine: šaran, smuđ, štuka, deverika i povremeno iznenađenje. Tajna mu je spora voda, a ključ poznavanje lokalnih pravila i poštovanje drugih korisnika vode. Ako tražite slobodno mesto uz obalu, pogledajte pretragu po mapi na sajtu, a gde postoji mogućnost rezervacije, isplati se da mesto rezervišete unapred.