Pecanje na Tisi: som, smuđ i kečiga

Tisa (mađ. Tisza) je mađarskim pecarošima posebno draga: teče sporije od Dunava, više vijuga, a obale su joj često gotovo netaknute. Som, smuđ i kečiga mnoge iz godine u godinu vraćaju ovamo. Ako naučite da čitate krivine i vodostaj, Tisa će vam strpljenje bogato nagraditi.

Reka ukratko

Tisa je duga oko 960 kilometara, a skoro šest stotina kilometara nalazi se u Mađarskoj. U zemlju ulazi kod Tiszabecsa, a napušta je ispod Segedina (Szeged), ka Srbiji. Važne pritoke su joj Samoš (Szamos), Bodrog, Šajo (Sajó), Zagiva (Zagyva), Kereš (Körös) i Moriš (Maros). Tokom regulacije u 19. veku presečeni su mnogi meandri i tako su nastale mrtvaje koje su pecarošima i danas omiljene. Pregrađivanjem kod Kisköre nastalo je jezero Tisa-tó, svet za sebe.

Posebna prirodna pojava je cvetanje Tise: početkom leta, kratko vreme, tiski cvet se masovno roji iznad površine. Ribe tada gotovo podivljaju zbog obilja hrane – i baš zato je pecanje tada često teško.

Som: legendarni grabljivac Tise

Tisa je odavno poznata po somu. Stoji u dubokim rupama na spoljnoj strani krivina, ispod oborenih stabala i obrušenih obala, a u lov kreće noću.

• Bućkanje (kuttyogatás): tradicionalna metoda na Tisi. Iz čamca se zvukom bućkalice som mami iz dubine ka površini. Za to su potrebni poznavanje terena i pravila za čamce.
• Pecanje na dubinku sa obale: sa buketom glista ili dozvoljenom živom ribicom, jakim štapom i najlonom, zabačeno na ivicu rupe.
• Oprema: među oborenim stablima nema mesta za slabu montažu. Soma treba brzo izvući iz prepreke, inače ćete izgubiti ribu, a udica će ostati u njoj.

Za soma važi nacionalni lovostaj, a na velikim rekama u zimskim mesecima ne sme da se zadrži ni som koji zimuje. Tačne periode uvek proverite u važećem pravilniku.

Smuđ: tihi lovac

Tiski smuđ voli zakačljiva mesta sa tvrdim dnom: podnožje obalskih strmina, kamenomete, stubove mostova i okolinu oborenih stabala. Najaktivniji je u sumrak i noću.

• Pri pecanju na dubinku klasičan mamac je komadić ribe ili mala živa ribica.
• U spiningu je najefikasnija gumena ribica polako vođena uz dno.
• Smuđ je oprezan: tanji predvez i osetljiva signalizacija zagriza mnogo pomažu.

I za smuđa važi prolećni lovostaj, važan zbog mresta i zaštite mlađi.

Kečiga: blago Tise

Kečiga je jedina vrsta jesetri koja se i danas redovno javlja u mađarskim rekama, a na međunarodnom nivou smatra se ugroženom. Na Tisi i njenim pritokama još imate dobre šanse da je sretnete. Voli deonice sa peskovito-šljunkovitim dnom i strujom, gde traži hranu po dnu.

• Uspešno se peca malom udicom, glistom i montažom na dubinku.
• Pošto se hrani u struji, olovo treba da drži montažu, ali ne sme da bude nepotrebno teško.
• Za nju važe stroga pravila: lovostaj, najmanja lovna mera i ograničenje broja primeraka. Ona mogu da se menjaju, zato uvek proverite važeće propise.

Mnogi pecaroši kečigu svesno puštaju. Ako i vi tako činite, uhvatite je mokrim rukama, ne držite je dugo na vazduhu i pustite je u vodi, okrenutu glavom ka struji.

Ostale ribe Tise

Tisa nije samo za lovce na grabljivice. Na peskovitim deonicama sa strujom mrena i deverika daju lep ulov na feeder, a letnjim jutrima bucov koji lovi na površini nudi atraktivan spining. U mrtvajama i mirnijim zalivima glavne mete su šaran, karaš i štuka. Te vode često više liče na jezero nego na reku, pa ovde dobro rade i plovak i boili. Ako je struja u glavnom koritu prejaka ili je vodostaj visok, obližnja mrtvaja je odlična rezervna opcija.

Kako čitati Tisu

1. Krivine: na spoljnoj strani krivine voda je duboka, a struja jaka; na unutrašnjoj su peščani sprudovi. Grabljivica stoji na spoljnoj strani, u rupama.
2. Ušća: gde se ulivaju pritoke, voda se meša i nakuplja se hrana.
3. Prepreke: oborena stabla su dom ribe. Pecajte blizu njih, ali tako da ribu možete da izvučete.
4. Vodostaj: u proleće i početkom leta česti su vodeni talasi. Lagano nadolazeća voda je često dobra, a brzo nadolazeći talas sa nanosima je opasan.

Dozvole i bezbednost

Na Tisi u Mađarskoj pored državne ribolovne dozvole treba i dozvola za datu deonicu. Rekom gazduje više udruženja, a mrtvaje i jezero Tisa-tó često imaju sopstvena pravila. Strme glinovite obale mogu da se obruše, zato ne stojte na samoj ivici, a u čamcu uvek nosite prsluk za spasavanje. Smeće, komade najlona i olovo ponesite kući.

Zaključak

Tisa pripada strpljivom pecarošu koji pažljivo posmatra. Som čeka u rupama i ispod oborenih stabala, smuđ uz zakačljive obale, a kečiga u peskovitom koritu sa strujom. Poštujte lovostaje i lovne mere i nežno postupajte sa ribom. Pretragom po mapi na horgaszvizek.eu lako ćete pronaći deonice Tise i njene mrtvaje.