Feeder na reci – hranilica, struja i prihrana

Ko sa fidera na stajaćoj vodi pređe na reku, prvog dana obično gleda kako hranilica putuje, špic se neprestano savija, a zagriz je gotovo nemoguće prepoznati. Reka vam nije neprijatelj, samo igra po drugim pravilima. Kad shvatite kako voda nosi prihranu i montažu, fider postaje jedna od najefikasnijih tehnika koje imate – od mrene do deverike.

Šta se fiderom lovi na reci?

Na tekućim deonicama Dunava, Tise, Drave ili Rabe fider je pre svega tehnika za ribe koje se hrane pri dnu. Najčešće se love deverika, krupatica, jaz, skobalj i mrena, a na sporijim, muljevitim delovima često se javi i šaran. Mrena je pravi borac struje: voli brzu vodu nad šljunkom, a veći primerak ozbiljno će testirati vašu opremu.

Za mrenu i skobalja važe lovostaji, a mogu postojati i ograničenja najmanje mere ili količine ulova. Ta pravila se menjaju i razlikuju od vode do vode, zato pre polaska uvek proverite važeće nacionalne i lokalne propise. Mrenin manji srodnik, karpatska mrena, koja živi uglavnom u brdskim potocima, u Mađarskoj je zaštićena vrsta – ako je ipak upecate, odmah je i nežno vratite u vodu.

Hranilica: težina i oblik

Na reci hranilica ima dva zadatka: da odnese prihranu na dno i da tamo ostane. Lagane otvorene hranilice sa jezera ovde nisu dovoljne.

• Otežana hranilica ravnog dna: olovo je dole, pa se ne kotrlja. U slabijoj struji počnite sa 40–60 grama, a u jakoj vodi ni 100–150 grama nije retkost.
• Zatvorena hranilica: napunjena crvima ili mešavinom sa crvima dobar je izbor kad riba traži živi mamac, a ne želite da ga voda ispere već tokom spuštanja.
• Otvorena hranilica sa lepljivijom prihranom: odlična za deveriku, ali prihrana mora da ostane na okupu dok ne stigne do dna.

Osnovno pravilo: težina je dobra kad hranilica posle zabacivanja stane, a laganim povlačenjem još možete da je pomerite. Ako stalno „šeta”, stavite težu. Ako je mnogo preteška, riba oseti otpor i biće manje odlučnih zagriza.

Čitanje struje i pravac zabacivanja

Nemojte prvo gađati sredinu korita. Riba se često hrani tamo gde se sreću brza i mirnija voda: uz ivicu glavne struje, ispred kamenih obaloutvrda, u virovima iza napera ili na unutrašnjoj strani krivine, gde se taloži hrana koju nosi voda.

Zabacite malo ukoso nizvodno, tako da struja manje pravi luk na najlonu i hranilica stabilnije leži. Štap držite visoko, čak strmo uspravljen, kako bi što manje najlona bilo u vodi – struja vuče najlon, a ne hranilicu. Tanji glavni najlon ili upredenica pruža vodi manju površinu, pa se i sa lakšom hranilicom zadržite na dnu. Uz upredenicu koristite udarni predvez, jer teška hranilica pri zabacivanju jako opterećuje montažu.

Špic i signalizacija zagriza

Na reci je špic uvek malo savijen – to je osnovna napetost. Izaberite tvrđi špic od 2–4 oz, da ga struja ne povuče do kraja i da ostane rezerve za pokazivanje zagriza.

Zagrizi na reci su dvojaki. Jedan je klasično povlačenje, a drugi takozvani „povratni” zagriz: riba podigne i pomeri hranilicu, a špic se naglo ispravi. To je veoma tipično za mrenu. Tada brzo namotajte opušteni najlon i kontrirajte kad osetite ribu.

Prihrana na reci: teška smesa, stalan ritam

• Prihrana neka bude teža i da se dobro vezuje. Rečnoj mešavini možete dodati zemlju ili glinu koja je otežava i drži na okupu.
• Prvih 6–10 zabačaja brzo položite osnovnu prihranu na jednu tačku, a zatim zabacujte u ujednačenom ritmu, na primer na svakih pet minuta, jer voda neprestano odnosi ono što ste stavili.
• Crve, kukuruz i druge sitne čestice struja razvlači nizvodno, pa se riba okuplja i ispod mesta prihrane. Ako zagrizi izostanu, zabacite malo niže.
• Ne preterujte: na preterano prihranjenom mestu riba se zasiti i ode dalje.

Kratka lista pre polaska

1. Imate li važeću ribolovnu dozvolu za baš tu vodu?
2. Nosite li teške hranilice u više težina?
3. Imate li tvrđi špic i rezervne predveze?
4. Da li ste spakovali meredov i podlogu za ribu ili mokar peškir?
5. Da li ste proverili trenutni vodostaj i lovostaje?

Pažljivo sa ribom

Riba izvučena iz jake struje, posebno mrena, potpuno je iscrpljena. Nemojte je dugo držati na vazduhu, prihvatite je mokrim rukama i pri puštanju držite je glavom uzvodno dok sama ne otpliva. Udice bez kontrakuke ili sa stisnutom kontrakukom dobar su izbor. Ostatke najlona, kese i ambalažu od prihrane ponesite kući – obala reke nije deponija.

Zaključak

Ključ fidera na reci su hranilica koja drži, što manje najlona u vodi, tvrđi špic i redovna, teška prihrana. Počnite uz ivicu glavne struje, pazite na špic koji se ispravlja i nežno postupajte sa ribom. Ako tražite novu deonicu, pretraga po mapi na sajtu brzo će vam pokazati reke u blizini.