Bodrog i vode Bodrogköza očima pecaroša

Mnogi Bodrog znaju samo kao „Amazon Zemplena” sa kajak i kanu tura, a i kao ribolovna voda je poseban: jedva teče, dubok je, obale mu oivičavaju plavna šuma i trska, a u zaleđu čeka niz mrtvaja za sve koji traže mir. Ako ne jurite brze udarce, već reku sa karakterom i velikim grabljivicama, ovo je mesto za vas. Evo šta vredi znati pre nego što spakujete pribor.

Kratka reka velikog karaktera

Bodrog nastaje u Slovačkoj, kod sela Zemplín, spajanjem Ondave i Latorice, a posle samo 67 kilometara uliva se u Tisu kod Tokaja. Otprilike 52 kilometra toka je u Mađarskoj – od Felsőbereckija i Sátoraljaújhelyja preko Sárospataka, Olaszliszke i Bodrogkeresztúra sve do Tokaja.

Reka i u prirodnom stanju ima minimalan pad, a uz to se uspor brane Tiszalök na Tisi oseća gotovo na celoj mađarskoj deonici. Zato Bodrog često više liči na dugu, krivudavu stajaću vodu nego na reku: struja je slaba, dno muljevito, a dubina na mnogim mestima ozbiljna. U gornjim, slobodnijim delovima i blizu ušća ima više riba koje vole struju, a između preovlađuju vrste mirne vode.

Šta se peca na Bodrogu?

Prema istraživanjima ribljeg fonda, bodorka je najbrojnija vrsta u reci, a česte su i ukljeva i razne vrste deverike. Pecaroše, naravno, najviše privlače grabljivice:

• Som: duboke krivine Bodroga pune prepreka i okolina ušća kod Tokaja poznate su po velikim somovima.
• Smuđ: na dubljim deonicama sa tvrđim dnom, naročito od sumraka.
• Štuka: uz ivice trske, pritoke i mirnije uvale, u proleće i jesen.
• Bucov i grgeč: bliže ušću i na nešto bržim delovima.
• Deverika, šaran, karaš: u mrtvajima i na sporim deonicama bogatim rastinjem.

U Bodrogu živi i nekoliko zaštićenih sitnih vrsta – na primer razne vrste vijuna, beloperajna krkuša ili prugasti balavac. Ako se neka od njih nađe na udici, vratite je odmah i nežno.

Metode koje pale

Zbog spore vode Bodrog je najbolje pecati sa „jezerskim” pristupom. Nekoliko proverenih načina:

• Dubinski ribolov sa ribicom: jedna od najpouzdanijih metoda za smuđa i soma, naročito tamo gde se ivica korita spaja sa dubokim krivinama.
• Spinovanje: za štuku mala kašikara ili silikonac ispred zida trske, za smuđa silikonac vođen po dnu. Na vodi punoj prepreka računajte na gubitke i ne ostavljajte varalicu u vodi ako možete da je oslobodite.
• Lov soma: iz čamca bućkanjem ili sa obale jakim, pouzdanim priborom, buketom glista ili parčetom ribe. Pribor za soma ne sme biti preslab – riba koja pukne i otpliva sa udicom nikome ne koristi.
• Pecanje na plovak: za bodorku i deveriku u mirnoj vodi uz obalu, finim priborom, crvima ili kukuruzom.

Mrtvaje i kanali Bodrogköza

Bodrogköz, predeo između Bodroga i Tise, nekada je bio ogroman močvarni svet. Isušivanje i regulacija reka ostavili su mrtvaje, odsečene meandre i kanale koji su danas mirne vode, često bogate trskom i podvodnim biljem. Ovde vladaju štuka, šaran, linjak i karaš, a pecanje ima sasvim drugačiju atmosferu nego na glavnom toku.

Te vode često imaju sopstvenog korisnika i posebnu lokalnu dozvolu, a i pravila mogu da se razlikuju – na primer za korišćenje čamca, noćni ribolov ili prihranu. Pre polaska uvek proverite ko upravlja određenom mrtvajom i šta propisuje.

Na šta paziti na Bodrogu

1. Granica: gornja deonica Bodroga teče kroz Slovačku. Mađarska dozvola važi samo za mađarske vode; na slovačkoj strani treba posebna, tamošnja dozvola.
2. Pravila: imajte mađarsku državnu ribolovnu dozvolu i važeću lokalnu dozvolu; lovostaj i minimalne mere proverite u aktuelnim pravilima korisnika.
3. Poplave: u proleće Bodrog može da se izlije u plavno područje. Prilaz obali je tada otežan, a radi zaštite riba koje se mreste na plavnim površinama mogu da važe i dodatna ograničenja.
4. Saobraćaj na vodi: leti ima mnogo kanuista i kajakaša. Ne zabacujte preko njih i ne zatvarajte plovni pojas svojim priborom.
5. Zaštićeno područje: plavno područje Bodrog-zuga iznad ušća je pod zaštitom prirode. Poštujte table, ne palite vatru i ne ostavljajte smeće.
6. Briga o ribi: meredov, podloga za otkačinjanje i mokre ruke – ni velikog soma ne vucite po obali.

Kada ići?

Kada se prolećni poplavni talas povuče, u kasno proleće sezona grabljivica kreće punom snagom. Leti su najbolji zora i veče, jer se danju voda zagreje, a i saobraćaj čamaca je veći. U jesen, kad se štuka i smuđ hrane pred zimu, Bodrog pokazuje možda svoje najlepše lice: magla nad vodom, tišina i plavna šuma koja žuti.

Zaključak

Bodrog nije masovna voda, već karakterna, spora reka sa velikim grabljivicama i tihim svetom mrtvaja iza leđa. Ako poštujete granicu, pravila i red zaštićenog plavnog područja, malo će vam mesta u Mađarskoj pružiti takav doživljaj. Da biste pronašli željenu deonicu ili mrtvaju, pogledajte područje uz Bodrog u pretrazi po mapi na sajtu.